Koučing

Dva načina kako zadržati pozitivan duh na terenu

Mnogi me pitaju da li sam više za rad i samo rad, ili sam više pobornik zabave i uživanja. Moj odgovor je jednostavan! Uvek sam za zabavu i uživanje kroz rad!
   Kada biste pitali svoje dete zašto je počelo da trenira tenis, najčešći odgovor glasi „Jer je zabavno.“ Ali se odgovor na ovo pitanje menja vremenom i u većini slučajeva zabava izostaje. A ona je itekako važna ukoliko želite da vaše dete nastavi da trenira tenis, kao da i dalje voli taj sport. Ljubav pod pritiskom se gasi. Ista stvar se dešava i u tenisu! Ne uživaju u igri samo deca, već većina profesionaca igra tenis da bi se zabavili i uživali u tome. 1999 godine Štefi Graf se vratila sa oporavka od povrede i osvojila French Open, i samo tri nedelje kasnije izgubila u finalu od Lindzi Davenport. Njene reči su bile „Poslednjih par nedelja su bile potpuno neverovatne.  Očigledno je da sam razočarana jer sam izgubila u finalu, ali ja moram da kažem da je bilo divno…Bilo je mnogo zabavno!“
            *“Ako želite da budete najbolji u nečemu, morate to i voleti.  Izaći na teren, trenirati naporno i uvežbavati svoju igru je nešto što ne bi trebalo da izgleda kao rad. U stvari, trebalo bi biti zabavno. U suprotnom, napredovati će biti jako teška stvar. Ja ne bih bio ni približno tako uspešan u mojoj karijeri da nisam posedovao toliku strast za igrom. Na primer, Boris Beker  je bio veliki talenat, ali Nemačka Teniska Federacija  nije uvek to primećivala. Dok je bio dete, oni su imali veoma mala očekivanja od njega jer nije dobro uradio testove iz oblasti brzine i vertikalnog kretanja. Ali on je pokazivao toliku motivisanost i uživanje da je to prevazilazilo svaku granicu. Zbog toga su odlučili da ga zadrže i dozvolili su mu da trenira sa devojčicama, što je bilo baš poražavajuće.  Jedna od tih devojčica, igrom slučaja, bila je Štefi Graf i njih dvoje su gurali jedan drugog ka veličanstvenosti.  Ja sam ga video iz prve ruke kako vežba na Wimbldonskim terenima i stao sam sa radom (iako to nikada  ne dozvolim sebi) zato što sam  morao da vidim ko je to dete koje igra sa tolikom vatrom i strašću na terenu pored.  Prosto ste mogli da osetite njegovo prisustvo i njegovu radost zato što se tamo nalazi. Dve godine kasnije osvojio je Wimbldon. Ostalo je istorija.“
                     Billie Jean King, osvajač 39 Grand Slam titula
         * Izvor  teksta je knjiga  „Maximum tennis“ Nick Saviano str 174
 
   Zapravo uživanje u igri je glavni pokretač i motivator za sve ostalo. Ukoliko toga nema, nijedan igrač neće biti sposoban da prevaziđe toliki mukotrpan rad. Postoji više načina kako zadržati ljubav prema tenisu. Jedan od glavnih jeste način treniranja, a to teniski treneri vrlo dobro znaju. Kroz rad sa svojim igračem trebalo bi da spoznaju koji su to delovi trenažnog procesa koje igrač najviše voli, a koji to nisu. Uglavnom rad iz korpe i dosadno ponavljanje istih udaraca je ono što igrači najviše ne vole da rade na treninzima. No, važnost ovog dela ne možemo dovesti u pitanje, ali možemo trening tako koncipirati da taj deo koji je najdosadniji i koji igrač sa mukom i mrzovoljom radi, bude smešten između dva dela treninga u kojima igrač uživa. Na taj način sa lakoćom se može uvežbavati sve što je neophodno. Naravno da igrače od malih nogu treba učiti da iza svakog velikog uspeha stoji naporan rad, ali dok su igrači još uvek mali, tenis treba da dožive kao zabavu i igru, što on zbilja i jeste. Tenis je igra! Igra u kojoj se takmiče dva igrača i onaj koji je u datom vremenu fizički i psihički spremniji, taj pobeđuje! Svi vole pobedu, iako se na nju ne bi trebalo fokusirati, već samo na igru, jer pobeda dođe kao kruna dobre igre sa prethodnih treninga. Tenis je igra na duge staze i da bi se zadržao osmeh i zadovoljstvo, treninzi  treba biti zabavni. Nemojte me pogrešno razumeti. Jasno da bez višečasovnih, svakodnevnih treninga (preporučujem 1 slobodan dan sedmično) nećete moći biti u vrhu, ali pored rada, zabava mora biti prisutna kako ne bi došlo do preranog prezasićenja.
 
   Još jedan važan deo, na koji mnogi ne obraćaju pažnju, a ja bih ovo spomenula, pogotovo što je čitanost velika od strane roditelja čija deca imaju do 18 godina, a svakako i stariji mogu izvući neku pouku iz navedenog, jeste izbor društva deteta. Ono može biti od presudnog značaja kod motivacije tenisera, prevazilaženja prepreka, gajenja ljubavi prema sportu. Radi se o izboru društva, odnosno u kakvom je okruženju vaše dete na terenu i van njega. Treba se držati podalje od ljudi/dece koji se stalno na nešto žale, podalje od igrača koji stalno imaju zamerke na svoju igru, na teren, na uslove, imaju pogrdne komentare, ružno ponašanje, stalno su negativni. Ljudi prolaze kroz nekoliko faza kada se druže sa ovakvim osobama. Prva faza je suprotstavljanje njima i njihovim komentarima. Druga faza je faza ravnodušnosti, gde vam je sve jedno što su negativni, što imaju loš i iskrivljen pogled, dok je treća faza poistovećivanje sa njima, odnosno usvajanje njihovih stanovišta, mišjenja i ponašanja i tako vremenom postajete isti kao i oni.
                                        * Izvor slike www.maliigrači.rs
 
Treba se družiti i okružiti sa afirmativnim igračima, onima koji imaju strastven pristup prema tenisu, koji su spremni da vam pomognu da se zabavite na terenu, igrači koji vole sebe i imaju pozitivan pogled na svoju igru, veru u sebe i u svoju budućnost. Jedan od primera jesu Boris Beker i Štefi Graf koji su pružali podršku jedan drugome još kao deca.
Više o mentalnoj pripremi tenisera/teniserki možete pogledati na
http://www.ljubicajovanovic.com/koucing-u-sportu/
error0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *