Koučing

Suočite se sa najčešćim unutrašnjim i spoljašnjim faktorima na teniskom terenu

 Tenis je zanimljiva i kreativna igra, jedan od načina da deca izgrade samostalnost, da ojačaju fizički i mentalno, da razviju odlučnost, ali i strpljivost, podignu na viši nivo svoju istrajnost, nauče da se bore za sebe kada je najteže-u najkritičnijim momentima. Ovladavanjem ovih osobina, zakoračiće spremniji u svet odraslih!

 Profesionalni teniseri i teniserke, znaju kako da vladaju svojim emocijama, svakodnevno rade na izgradnji svog samopouzdanja i odmah reaguju na sve prepreke i blokade. Vrlo je važno da se svako novo negativno iskustvo obradi i donese zaključak, uvid o optimalnom rešenju kako se ista ili slična situacija na terenu ne bi ponovila ili pak ukoliko se pojavi kako da se sledeći put ispravno odreaguje na nju. Sklanjanje i stavljanje problema sa strane i njihovo nerešavanje dovodi do nagomilane frustracije, nakupljanja bola i besa koja najčešće isplivaju na mečevima u vidu bacanja reketa, vrištanja, psovanja, bahatog ponašanja. Upravo zbog toga, svi profesionalci su svesni važnosti postojanja mentalnog trenera u sklopu njihovog tima i uspevaju lakše i brže da prebrode sve prepreke na njihovom putu uspeha.

Ovaj blog je namenjen najvažnijem unutrašnjem faktoru i najčešćem spoljašnjem faktoru koji remete igrače da pokažu svoj pun potencijal.

Za početak usmerićemo pažnju na komunikaciju unutar tima koja snažno deluje na misli i osećanja igrača, a misli i osećanja su upravo najvažniji unutrašnji faktori koji utiču na kvalitet igre. U članove tima ubrajam sve osobe za koje igrači smatraju da im najviše mogu pomoći. To su najčešće teniski trener, kondicioni i mentalni trener, majka i otac.

Pre početka meča i turnira, glavni fokus igračima treba biti na kvalitet njegove/njenje igre.

Trebate biti usmereni ka tome da igrate onako kako znate, da izvedete udarce i taktike onako kako ste trenirali, da koristite rutine koje ste naučili. Nikako misli ne trebaju biti usmerene na pobedu ili poraz.

Tu dolazimo da prve greške koju članovi tima veoma često rade. Čim se završi žrebanje, prodiskutuje se celi put do finala. Uglavom to izgleda ovako „Ovog ćeš lako dobiti“ ili „Tek u polufinalu ćeš naleteti na pravog protivnika“ ili „Ovog nema na rang listi, razbićeš ga lako!“ i slično. Šta se javlja u glavama igrača koji još uvek nisu zakoračili u profesionalni tenis? „Pa oni misle da je to tako lako? Šta ako se desi da izgubim, šta će onda biti?“. Na ovaj način sav teret i  pritisak stavlja se na igrača, jer se podrazumeva da je on već stigao do polufinala ili finala, a zapravo do tamo mu treba 4, 5, 6 pobeda. Želite da vaše dete, igrač bude u poenu, bude u sadašnjosti, a vi ste već otišli predaleko u budućnost. Hajmo korak po korak, meč po meč, a kada je u meču idemo poen po poen. Ne treba njima 4 poena do osvajanja gema, treba ići poen po poen, jer se na terenu, uživo dešava mnogo nepredviđenih situacija, koje igrača mogu izbaciti iz ritma, a jedna od njih je biti fokusiran na budućnost i na pobedu! Fokus na trenutni poen, kako savladati trenutnog protivnika svojom najboljom igrom, to treba biti zadatak i cilj! Nekad se može desiti da igrate svoju najbolju igru, ali da je protivnik prosto bolji i rezultat će biti poraz! U tom slučaju, u slučaju poraza kada se očekivala pobeda, kada ste bili fokusirani na rezultat, dolazi do smanjenja samopoudanje i vere u sebe i u svoj performans, dok fokusiranost na igru povećava zadovoljstvo i želju za napredovanjem, bez kritikovanja i omalovažavanja samog sebe. Profesionalci znaju da se za svaki meč treba detaljno pripremiti, pažljivo postaviti taktika i strategija i da se kroz meč mora ići korak po korak…

Drugi primer je suprotan, kada članovi tima na osnovu ranga ili fizičkog izgleda protivnika pre početka meča govore nešto poput „Igraš sa prvim/drugim/trećim nosiocem, nije bitno i ako izgubiš, samo igraj.“ Šta ćete u većini slučajeva dobiti? Nemotivisanog igrača koji se već pomirio sa porazom u svojoj glavi. A nije tako čest slučaj da 15-ti sa rang liste pobedi  prvog, zar ne?  Pobeda ili poraz je nešto što se ne može kontrolisati, igra je ono što možete imati pod kontrolom, zato budite fokusirani na igru, a ne na rezultat, on će sam doći!

Misli jesu unutrašnji faktori sa kojima igrači moraju da ovladaju. Sa negatvnim mislima se treba izboriti. Prvi korak je da ih postanete svesni. Desi se toliko puta da razgovaramo sami sa sobom i negativno kreiramo svoju budućnost, a toga nismo ni svesni. A misli zaista utiču na naš život! Nakon toga što ste ih svesni, potrebno ih je zaustaviti što pre i prebaciti u pozitivne. Ukoliko stalno sebi ponavljate da nešto ne možete, da nikada nećete uspeti, upravo to ćete i dobiti. Ohrabrujte sebe, bodrite se, čak i ako ne verujete da to nešto možete uraditi i napraviti, imajte hrabrosti barem da o tome razmišljate pozitivno u svojoj glavi. Maštajte, stvarajte pozitivne mentalne slike! One mogu da ožive! Jer sve što postoji na planeti, prvo je bila nečija misao, prvo se rodila u nečijoj glavi!

Umesto „Ja to ne mogu“ recite sami sebi „Ma hajte, možeš ti to!“. Umesto „Ovo je baš teško!“ recite sebi „Hajde, hajde, uspećeš. Sve je teško dok se ne uradi i postane lako. Ako može on, mogu i ja!“.

Reakcija piblike  Profesionalci su naučili kako da se izbore sa time, a ja ću sada kroz par primera pokušati da vam pomognem u tome.  Sve dok ne stignete do profesionalnog nivoa, a i kada tamo budete, dešavaće se da spoljašnji faktori kao što su reakcija i navijanje, a dok ste manji  i koučing nekoga iz publike (iako nije dozvoljen), unese nervozu u vas, ljutnju, bes, osećaj nepravde i nemoći, i tada nastupa pad koncentracije i kvaliteta vaše igre. Greške koje zbog toga pravite, utiču na rezultat koji se za tili čas može okrenuti protiv vas. Prvi korak je takođe biti svestan toga da su navijanje i komentarisanje publike između poena stvari koje vi ne možete kontrolisati i sa tim saznanjem trebate prosto obaviti razgovor sami sa sobom. U nekim momentima, a ovaj primer je idealna prilika, probudite inat u sebi i zaigrajte još bolje kako biste im „pokazali“ ko ste i kako dobro igrate. Ali, ukoliko je pak njihova reakcija doprla do vas i ukoliko niste uspeli da savladate svoje emocije i usmeriti ih u pravom smeru, onda treba uvežbati i utrenirati neke rutine između poena, gemova ili setova uz pomoć kojih ćete otkloniti nervozu i pomoći sebi da vratite fokus i koncentraciju na igru. Neke od rutina i tehnika smirivanja jesu disanje gde sa svakim izdisajem osećate da  deo nervoze izbacujete iz sebe, razne vizualizacije, ali i odlazak do peškira i razgovor koji obavite sami sa sobom može biti vrlo efikasan.

Tenis je takva igra da ste sami na terenu i jedino vi sami sebi možete pomoći. U toku jednog meča igrači donesu oko 1000 odluka, i unutrašnji monolog je zaista jedan od najvažnijih stvari. Mentalni treninzi služe da se igrači uz pomoć tehnika „mentalnog čišćenja“ oslobode nagomilanog besa. Nakon oslobađanja besa, uspostavljamo nove rutine, postavljamo ciljeve za stvari koje možete kontrolisati i na koje možete da utičete. Ostvarenje ciljeva unapređuje kvalitet vaše igre, čime sigurnim koracim koračate ka vrhu rang liste.

                                                                      

Više o teniskim mentalnim treninzima možete pročitati na sledećem linku

http://www.ljubicajovanovic.com/koucing-u-sportu/

error0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *